Uloguj se

Teen to teen

07. 12. 2015. 11:33   >>  11:52 Autor: Natalija Paunović UČENICa SREDNJE ŠKOLE ARTIMEDIA

Pravopisne greške današnjih tekstopisaca

Svako od vas dnevno čuje bar jednu pesmu, bilo da je namerno uključite ili je čujete u prolazu. Međutim, da li ste se ikada zapitali koliko su pismeni tekstopisci pesama koje slušate? Pritom, ne govorim o pesničkoj slobodi, već o istinskom neznanju.

Ipak, verovatno niko nije u potpunosti svestan koliko je naš narod nepismen. Koliko god ovaj izraz možda delovao grubo, ako je sudeći po komentarima na društvenim mrežama i televiziji, veoma je adekvatan. Ono što je u svemu tome najstrašnije je to što nisu u pitanju neka manje poznata pravila srpskog jezika, već ona primarna, kao što su: upotreba rečce ne i (ne)upotreba slova ,,j’’ između slova ,,i’’ i ,,o’’ itd.

Ali, kakve veze to ima sa muzikom? S obzirom na to da živimo u dobu u kom su nam sva čula stimulisana i preopterećena, polako se navikavamo da tehnologija radi za nas. Zato su ljudi sve manje zainteresovani da posvete svoje vreme i da nešto nauče polako i postupno, jer svi, naravno, žele brzo rešenje. Tako ljudi sve više o životu i o jezicima uče putem filmova, muzike, serija, što bi bilo sasvim u redu, da mnogo toga nije pretrpano gramatičkim i stilskim greškama.

Jedan od najupadljivijih primera je svakako pesma ,,Čekaću te dole kod kolima’’, koju smo svi dočekali kao nešto sa čime se treba šaliti, uopšte nemajući svest o tome da postoje ljudi koje ovakve i slične ispade imaju u svom svakodnevnom govoru.

Još veće ,,zamke’’ jesu u pesmama koje nisu narodne. Dobar primer je pesma grupe Galija ,,Digni ruku’’, tačnije stih ,,Ma digni ruku, digni obadve’’, što je svakako jedna od vrlo čestih grešaka u govoru i pisanju. Takodje, jedan od primera gde ljudi nisu ni primetili gramatičku grešku je stih ,,Umreću rađe, al’ neću da molim!’’, ali koga to uopšte i zanima kada ova pesma, na primer,opisuje ljubavno stanje neke tinejdžerke, koja će to rađe umesto radije, vrlo verovatno usvojiti.

Ipak, one najrasprostranjenije jesu stilske greške, poluizmišljene reči i besmisleni tekstovi. Pa tako, kada uočite da refren počinje sa ,, Blam, blam, blam’’ ili ,,Daj, daj, daj’’, shvatite da je reč o tekstopiscu koji nema inspiracije, a još manje talenta. Takodje, imamo ljude koji zarad rime ili ritma, izmisle pojedine reči kao što su ,,đur’’ ili ,,romale-romali’’.

I poslednja, ali najčešća grupa jesu besmisleni tekstovi. Naime, reč je o pesmama u kojima su se ubacivale sve reči koje se rimuju, odnosno – koje su tekstopiscu prve pale na pamet. Na taj način saznajemo da se mogu muvati tipovi i džipovi, đonovi i tonovi, laktovi i taktovi i uostalom sve čega se možete setiti.
Zato ne dozvolite da vas uče oni koji ne znaju, da vas vode oni koji ni sami nemaju kuda, i da vam uzori budu ljudi kod kojih je na prvom mestu novac, a ne kvalitet. Nažalost, takvih ima mnogo. Štit od njih je znanje, a znanje je moć za koju se svako od nas treba boriti.

0
Tagovi
0 Komentari
Ostali komentari